Ruska avantura naših sugrađana!

169

Ilija Jovanov, Zrenjaninac avanturističkog duha, u avgustu je putovao u Rusiju svojim automobilom Golfom 2, do Bajkalskog jezera. Putovanje o kom je dugo sanjao, kao zaljubljenik u ovu predivnu zemlju, pomognuto od strane sponzora imalo je humanitarni karakter sa ciljem skupljanja novčanih sredstava za fondaciju Tijana Jurić.

Od 1990. godine kada je prvi put bio u Rusiji, naslućivao je da se prava lepota krije istočno od Moskve. Putovanje dugo 30 dana sa svojim saputnikom Bogdanom Jonjevim, koliko iznosi mogućnost ostanka u Rusiji bez vize i potrebnih dozvola za duži boravak, započeto je uz izuzetne utiske o putovanju kroz Madjarsku i Slovačku u kojoj su posebno fascinantne lepote Visokih Tatri. Putovanje je nastavljeno kroz Poljsku, Litvaniju i Letoniju da bi 3. dana putovanja stigli na granicu sa Rusijom i uz dugo čekanje i detaljno objašnjavanje o razlozima putovanja, navodjenje svih 14 gradova kroz koje će proći i gde će boraviti, ušli u zemlju.

Putovanje kroz Moskvu koja se dužinom prostire oko 170 km, ostavilo je na gospodina Jovanov snažan utisak jer prelepe zgrade sa krovovima u boji nisu dozvolile da gužva u saobraćaju donese zabrinutost o tome da li će se plan puta ispuniti.

Omsk
Irkutsk

Sledeća destinacija bio je Nižnji Novgorod, grad od milion i po stanovnika na ušću reke Kame u Volgu. Gradovi su na obalama reka pored kojih se prostiru prelepa šetališta, a jedna od najznačajnijih znamenitosti ovog grada je stari Kremlj, zatim velelepne crkve i manastiri. Prvi susret sa ruskom policijom naši putnici su imali jer su  parkirali auto na ivici parkinga, ne znajući da je to težak prekršaj zbog kog ne možete uzeti auto bez prethodnog plaćanja. Uz objašnjenje da su iz Srbije i zašto putuju kroz Rusiju, policajci su im oprostili prekršaj i poželeli srećan put.

Nižnji Novgorod

Prenoćili su u hotelu u kom je zabranjeno pušenje,kao i svuda na javnim mestima, čak i na terasi, jer se smatra da se deci tako daje loš primer, nego se cigarete mogu konzumirati samo na ulici, na za to označenim mestima. Izašavši ispred hotela zbog konzumiranja cigarete, naši putnici su upoznali menadžera fudbalskog kluba koji je sa zanimanjem posmatrao njihov auto, i kada je shvatio da su Srbi, za 5 minuta se vratio sa čašama i votkom da bi se druženje nastavilo do kasno u noć. Gospodin Ilija za Ruse kaže da je početni utisak da su zatvoreni i hladni, ali vremenom se opuste i budu vrlo prijateljski nastrojeni prema strancima pogotovo prema Srbima.

Kazanj je grad u Tatarstanu na ušću reke Kazanjke u Volgu. Posle Moskovskog u ovom gradu se nalazi najveći Kremlj. Nazivaju ga „Grad sa 3 vere“ jer se u njemu nalaze jedna od najvećih crkava, džamija i katedrala u Rusiji.

Duž Transsibirske magistrale se nalaze brojni smeštajni objekti, restorani i čitavi kompleksi prodavnica i svega što je važno putnicima. Cene smeštaja su od prilike kao i u Srbiji, a hrana je za 10-20% skuplja nego kod nas. Ruska kuhinja je raznovrsna i blaga, mirodjija i majonez su glavni dodaci a čorba je najvažnije jelo.Čorbe su saljanka, boršč,rasoljnik i šči od ribe i govedine koje se puno jedu. Rusi se uglavnom hrane po menzama koje su luksuzne poput restorana. Veliki deo dana provode napolju, čitave ulice su pretvorene u igrališta za decu i parkove za rekreaciju.

Kazanj

Kungur je manji grad sa 66000 stanovnika, sa 30 crkava u srcu Urala. Osvetljenom magistralom sa 3 trake put je nastavljen ka gradu Tjumenj koji se nalazi na obalama reka Tura i Tjumenjke. Obala sa 4 nivoa šetališta u mermeru , sa slapovima i fontanama ostavila je poseban utisak na naše putnike. Fasciniran lepotom, gospodin Ilija je zaboravio da ugasi svetlo u kolima usled čega mu se ispraznio akumulator. Da reši ovaj velik problem za nastavak putovanja pomogao je Rus taxista uz maximalno angažovanje i na kraju je minimalno naplatio svoju uslugu. U Rusiji su usluge i energija veoma jeftini pa tako cena nafte iznosi 76 dinara a plin je još znatno jeftiniji. Tjumenj je prvi grad u Sibiru, i u njemu se nalazi Skver sibirskih mačaka i spomenik u bronzi podignut u znak sećanja na 8500 mačaka koje su vozom poslate u St. Petersburg (nekadašnji Lenjingrad) tokom Lenjingradske bitke i spasile Ermitaž i ceo grad najezde miševa. Danas u podrumu Ermitaža ima 60-70 mačaka, a njihovi potomci kao višak se dele na Dan mačaka Ermitaža što se smatra posebnom čašću u Rusiji. Rusi posebno vole mačke i smatraju da one pomoću repa, brkova i ušiju osećaju raspored pozitivne i negativne energije u prostoru. Tako mačke u Rusiji imaju posebno zaposlenje za koje njihovi vlasnici dobijaju 30.000 rubalja mesečno (51.000 dinara) za koje je potrebno da mesec dana borave u novoizgradjenim stanovima i prateći njihovo kretanje odredjuje se razmeštaj nameštaja. Tjumenj se „Kapijom Sibira“ a Cvetni bulevar (Bulevar boja) je 1km duga, glavna ulica. Grad na ušću reke Tjumenjke u Turu nekoliko godina za redom je proglašavan za najpoželjniji grad za život u Rusiji.

Od Tjumenja ka jugo-istoku ka Omsku put je prav i do 20 km bez krivine kroz polja kukuruza, prosa i pšenice. Omsk je grad kom je istorija dala svoj izgled. Fantastične leje sa cvećem i jedna od najvećih pravoslavnih crkava u Rusiji ostavljaju utisak veličine i  sklada. Grad je na ušću reke Om u Irtiš, a Kozački atoman je pripojio ceo Sibir Rusiji i poginuo na tom ušću o čemu su ispevane mnoge pesme.

Stare drvene kuće u Tomsku pod zaštitom drževe

Tomsk je najseverniji grad na ruti putovanja naših sugradjana u kom je izmerena najniža temperatura od -55 stepeni Celzijusa. Smatra se da su normalne temperature zimi do -40 stepeni i pored ovoga stanovnici ovog grada smatraju zimu najlepšim godišnjim dobom. Na ovom prostoru snažan prodor hladnog vazduha sa severa čak i leti može za dan sniziti temperaturu i do 20 stepeni. Grad na reci Tom sa 550.000 stanovnika je univerzitetski centar u kom su studirali mnogi Srbi. Ulice sa starim drvenim kućama, sa rezbarenim prozorima kojih ima preko 2000, su pod zaštitom države. Sredinom ulica bez asfalta i trotoara,usred gustog rastinja drveća i žbunja, prolaze tramvaji što posebno dočarava duh starih vremena u ovom gradu. Obilje fontana daje posebnu čar gradu a naglašavanje prostora je posebna potreba Rusa prilikom gradnje.

Fontana u Krasnojarsku
Fontana u Krasnojarsku
Fontana u Kemerovoj
Fontana u Kemerovoj

Krasnojarsk  na Jeniseju sa oko 970000 stanovnika , na padinama planine Sajan. Ima preko 200 fontana i vidikovac sa kulom časovnikom koji Rusi nazivaju „Časovnjaja“. Trg ispred železničke stanice može da primi 500000 ljudi. Susret sa jednim Milošem iz Beograda koji je Iliju i Bogdana pozdravio sa „Dobro veče, Srbi“, nakon čega su se družili te večeri, ostao je našim Zrenjanincima u lepom sećanju.

Tajšet je grad sa 32000 stanovnika, selo naspram ogromnih gradova koje su prošli naši putnici. Grad sa 6 fontana i bez visokih zgrada ali sa velikom crkvom.

Put do Irkutska, grada na ušću Irkuta u  Angaru,  vodio je kroz tajge i ovaj grad činio se totalno drugačijim od prethodnih gradova. Od strane turista veoma posećen, prozvan je Sibirski Pariz. Kinezi su najbrojniji posetioci ovog grada, u kom se posebno opušteno živi.

Bajkalsko jezero je cilj putovanja naših putnika. Predivno jezero sa 20% rezervi pijaće vode u svetu. 336 reka sa okolnih planina pod snegom i ledom se uliva u jezero a Angara je jedina reka koja ističe iz jezera. Dalje se uliva u Jenisej a on u Severni Ledeni okean što čini prirodan proces prečišćavanja. Putovanje južnom granicom Sibira je omogućilo našim putnicima da vide gornje tokove svih velikih sibirskih reka koje teku ka severu a država ima plan da obrne njihov tok. Bajkal je jezero sa najvećom dubinom na svetu od  1662m i providnošću vode od 50 m. Jezero je nastalo na mestu 3 kotline. Put do pokrajine Burjatije je zimi za 800 km kraći jer se preko zaleđenog jezera odvija saobraćaj. Na ostrvu Aljhon se po šamanskim verovanjima sreću ljudi i bogovi. Čitav niz rituala vezan je za njihova verovanja.

Novosibirsk je jedan od najmladjih gradova, star nešto više od jednog veka, sa preko 2 miliona stanovnika na reci Ob. Podignut je sa ciljem da bude centar razvoja Sibira. U Novosibirsku postoji najveće pozorište (Teatar) baleta i opere u Rusiji. Gužvi na putevima nema iako su sve trake pune automobila. I ono malo starih zgrada se ne ruši već se čuvaju i uglavnom su pod zaštitom države. Skulpture u legurama stranim i domaćim muzičkim zvezdama pored mnogobrojnih fontana posebno su interesantne turistima. Zrenjaninci su se posebno obradovali kada ih je na ulici pozdravio Bosanac iz Travnnika i Rusi koji su uzvikivali „Serbia“ nakon sto su videli auto sa našim registarskim tablicama. U ovom gradu postoji jedan od najvećih zooloških vrtova na svetu.

Prilikom povratka, u blizini Urala i Jekaterinburga iznenadjenje je bila klima specificna za ovaj kraj. Tokom leta skoro da nema dana bez kiše usled potiranja strujanja vazduha sa severa i juga. Jekaterinburg je grad 22.veka sa modernim zgradama od metala i stakla, okruglog oblika od kojih je najviša sa 56 spratova. Nasuprot tome, stari deo grada tj.centar je ulica sa kaldrmom i dugom pešačkom zonom sa fontanama. Crkva na krvi je podignuta u znak sećanja na pogubljenje Romanovih i predstavlja posebno značajno mesto ovog grada. Skulptura braći Limijer (izumiteljima filma) u bronzi je posebno interesantna. Cvetni parter koji podseća na crveni tepih je mesto slikanja mnogobrojnih turista a jezero sa fontanama je posebno lepo noću prilikom šetnje.

Jekaterinburg
Crkva na krvi u Jekaterinburgu

Nakon ovakve avanture, prilikom povratka, gospodin Ilija kaže da je osećao neizmernu sreću ali i setu jer se putovanje završilo. Mesecima nakon istog je sabirao utiske i bar deo uspeo da prenese velikom broju Zrenjaninaca koji su se okupili da bi čuli ovu lepu priču polovinom decembra na putopisnoj večeri u poznatom restoranu našeg grada. Dalji plan je da se slično putovanje, koje bi bilo 5000 km duže, ponovi već 2020. godine a ekipa Bečkerekinfo portala gospodinu Jovanov želi svu sreću uz željno čekanje novih priča sa ovako lepih destinacija.

Autor: Gordana Bačić Sekulić